Sve je počelo veoma nevino, spremajući se za Čačak, pitao sam nekoga, šta tamo ima da se vidi od kulturnih i istorijskih znamenitosti
„Tamo ti je dobro pečenje“.

Stignem u Čačak, informišem se kod lokalnog stanovništva gde je najbolje pečenje.
Odgovori, poređani po učestalosti:
– kod „Braaaanaaaa“
– Kod Braaaanaaaa, ali daleko ti je on, vidi ovde kod Jankovića
– Pa, svuda ti je ovde dobro pečenje.
– Ma, meni je i dosadilo pečenje, ja ti volim picu, u Čačku prave odličnu picu.
(Ne prave, očajna je, ne znam odakle im to).

Pošto je Brano, malo izvan grada, sednem u taksi i kažem „Vozi me kod Brana“.

Taksista sav ushićen krene da priča: „Vidi, on ti ja radio sa bratom Dragoslavom, sad ću da te odvezem da vidiš gde su imali pečenjaru, (whyyyy, no need really)
…ali su se braća zavadila,
(ok, ovaj neki guslar, raspalio neki ep kao Predrag i Nenad:

„Rani majka dva nejaka sina,
U zlo doba u gladne godine,
Na preslicu i desnicu ruku.
Lepa im je imena nadela:
Jednom Brano, a drugom Predraže.
Predrag majci do konja doraste,
A do konja, i do bojna koplja,
Pak odbeže svoju staru majku
I pribeže gori u ajduke.“)

… Znaš koliko su para sabijali! Ubijali su se od para!
I sad svako svoju pečenjaru ima. Pazi, kod Brana it ide mlađa publika, on je nekako društveniji i popularniji, ali Dragoslav ništa ne zaostaje. Pazi, oba su ista. Oba ISTO prave! Znači nema razlike. Isto!

(Sledi ilustracija vasionskih dubina i visina njihovog craftsmanship-a, sa dramskim zapletima i iznenađujućim revealing plot twistovima)…
… Ja sam jednom bio kod Dragoslava, i naručio pečenje, on mi ne dade, nego reče sačekaj malo, 10 minuta, sad ću da izvadim novo, vruće. I dade mi to, ja ga o’tad cenim strašno, što me je tako ispoštovao, ne dade mi ovo koje je imao, nego vruće da bude! Oni ti bacaju to što se ne pojede, ne daju ono kao dok se ne proda. A neee, poslužuju samo dok je vrelo, čim se malo ohladi, odmah bace. Nema kod njih da dobiješ da nije vruće!
– Ovaj, baš super ovo autoput, sad se brzo stiže do Čačka.
– A nego! Pa ja vozim do Beograda često! Mogu da ti dovezem pečenje, i da bude još uvek vruće!
– Bravo, kako vi brzo vozite!
– Ihhh, pa ja ti stignem do Beograda očas posla! Za sat vremena! Nekad i brže, sad zavisi tamo jeli gužva.
– Bravo svaka čast!
– Hoćeš tu ti je i Dragoslav odmah malo napred!
– Ma neka, evo ovde ću ja, koliko?
– 350 dinara.
– Izvolite, hvala, doviđenja!
– Hvala, prijatno!

Tada sam shvatio da je autoput Beograd-Čačak izgrađen da bi pečenjue iz Čačka stiglo vruće u Beograd.

Čačak je dakle suprotno od izreke „kao prase u Teheranu“, (Muslimani ne jedu svinjetinu), ovde je bogme pakao za svako nevaljalo prase, kome roditelji kažu „Ako ne budeš poslušan, ići ćeš u Čačak!“