Odete kod hirurga obično kada je neki praznik, recimo Prvi maj, Veliki petak i sl, pa radi samo dežurno odeljenje, blinka neka neonka, unutra gomila očajnih i siromašnih ljudi, svi smrde, svi se raspadaju, iz prigradskih mesta i dalekih palanki doveženi polumtrvi ali moraju sami da čekaju na red, neku leže po krevetima na sred hodnika, niko ne zna ni da li su živi ili samo spavaju, ovaj iz obezbeđenja radi umesto sestre koja radi prijem pacijenata na šalteru.

Pacijenti dolaze, ispričaju mu sve simptome i istoriju bolesti i životnu priču, daju i predlog dijagnoze i terapije, ovaj iz obezbeđenja ih izgrdi, kaže biće kako doktor kaže, zatim da svoju procenu dijagnoze, terapije i oporavka, i usput pita sve sestre šta će da jedu, jer on naručuje, zove dostavu hrane, i to traje nekoliko sati, svaka se smišlja i predomišlja a na kraju naruče ćevape ili pljeskavicu, jer nema ništa drugo.

Potom izmasira sestru kod koje ima prolaz, i nakon nekog vremena opet primi nekog pacijenta na prijemnom šalteru.

Iza njega sede tri sestre i jedan hirurg maskiran u sestru, da malo povrati dušu, napravi pauzu a da ga ne zaskoče pacijenti koji čekaju. Oni pričaju, uglavnom kako su juče radili dve smene vezano, i mrtvi su umorni a danas nema ko, pa moraju opet i danas.

Konačno stižete na red, ulazite u ambulantu gde su otvorena vrata širom, i koja je odmah tu do čekaonice, maltene kao da ste na hodniku, dobar dan, skidaj se, sestro, ovde, dodajte mi nož, sataru i testeru. Ne, taj, veći nož.

(Ja) – Čekajte, čekajte, ne secite mi tu nogu! Ja sam došao za čir na leđima!

– Pa dobro, ne prekidaj me sad kad sam već skoro odsekao!

– aaaaaaaAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA !!!

– Dobro, dobro ajde nije to ništa, ne boli to, šta se derete toliko… na šta se žalite?

– Na čir, treba da se izvadi masno tkivo. A mogli ste i da stavite anesteziju pre nego što ste mi odsekli nogu!

– Pa dobro, hoćete vi da me učite mom poslu, ne mora tu anestezija, ne mogu tako da radim, nemam osećaj kad je anestezija, ne znam jel vas boli ili ne boli, gde je živac, gde je kost. Sestro zašto mu niste dali anesteziju?

(Sestra) – Pa kad vi prvo odsečete nešto pa onda kažete dobar dan, (okreće se meni) –  Dobro ste prošli, nije vam odsekao treću nogu.