Kad sam upisao fakultet, tražio ja posao i zapošljavali tada u jednom lancu knjižara, a lanac u isto vreme ima i svoju izdavačku kuću.

Ta izdavačka kuća izdaje dobre knjige ali i neko smeće od literature, nešto što spada u književnost koju čitaju ove „načitane“ osobe što izgovaraju „ja sam načitana“ votever d fak det mins.

Da se vratim na knjižaru – Pošaljem ja CV, pozovu me na intervju, ja se mislim dobijam posao sigurno, čitao sam sve živo, niko u mojoj generacji nije knjigu pročitao i td.

Razgovor obavlja žena koja je psiholog i vidi de da je veoma inteligentna i veoma obrazovana. Kaže ona meni, da malo predstavi kompaniju, tj. taj lanac knjižara:

• Mi dosta prodajemo igračke, merch, jel voliš da igraš igrice? Gledaš serije? To je najbitnije za ovaj posao, (…ja se mislim wtf jel ovo konkurs za radno mesto u knjižari ili Gigatron-u?) …da znaš igrice i serije, da bi mogao da budeš sagovornik mušteriji koja kupuje MARVEL igračku, akcionog heroja, anime, mange trange i sl. drangulije, samo to se i prodaje, knjige niko ne kupuje, mislim kupuje, babe neke kupuju.
• Pa ja ovaj, slabije, ali volim da čitam, sigurno vam je važno da je prodavac knjiga neko ko je i sam strastveni čitalac i veoma dubokouman i pametan, ja sam čitao „Rat i mir“, „Tihi Don“, „Braću Karamazove“…pa ću moći da preporučim kvalitetnu knjigu.
• Ne! To nikako! Šta ćete reći ako vam uđe bakica i traži „Laž i istina u vrtlogu života“ od Jelene Baćić Alimpić, ili duhovnu zbirku duhovne poetsko lirske produhovljene proze od Ljiljane Habjanović Đurović „I Bogoordica Marija Magdalena je kao i ja razmišljala šta bi kuvala danas“

• Pa ne znam, rekao bih joj da je to sranje, da uzme da čita na primer Čehova.
• Nkako! Morate da joj preporučite nešto sa naše top liste
  TOP 10 najboljih knjiga ove nedelje po preporuci Novaka Đokovića! 
  … ili 7 preporuka od 7 najuspešnijih žena spistateljica Srbije i sveta …
  Ali ok da vidimo šta biste rekli ovoj bakici koja traži pomenutu knjigu i kaže „Jelena Baćič Alimpić je naajbolja, ona to tako dobro sve vidi, uočava i razume“.
• Rekao bih joj da se nažalost ne mogu složiti ali da pdržavam različitost ukusa.
• Opet vi! Ne! Ne i ne! Ja bih joj rekla, u stvari duboko bih uzdahnula, stavila ruku na njeno rame i rekla „Pa naravno“ i dodala, osvrnula se pre toga, da me ne čuje šefica smene, i šapnula joj „Kamo sreće da nam je više kupaca tako dobrog ukusa kao vi…“

Posao dobio nisam.

I ceo život tako ja mislim da nešto kad ono zapravo.

Ostane mi samo da citiram: