Dve filološkinje na kafi.

– „Krenula ja da radim u gimnaziji, ja sam inače studirala italijanski pa mi dali da predajem latinski, i sad kažu oni meni samo im dočaraj zašto je latinski važan, zašta im je potreban i zainteresuj ih za predmet. Ja se mislim kako kad nije važan i neće im trebati. Kažem ja odeljenju „Zdravo, ja sam nova nastavnica latinskog, i eto pravićemo se da vas to zanima a da ja to znam, pa ćemo zajedno nekako proći kroz ovo“. Oni krenuli da me zapitkuju da li sam ja sestra bliznakinja nastavnika istorije, ja kažem da jesam, nešto mi došlo da ih zezam. U toku dana u zbornici obratim pažnju na to ko je nastavnik istorije, ono stvarno ličimo! On visok plav, plave oči, ja isto visoka, plava, plave oči. Ispričam ja njemu to, on se oduševi, još gori nego ja i krene da ih loži, to ode dotle da su krenuli učenici neki i da sumnjiče pa nas ispituju gde smo rođeni, imamo li neki mladež na istom mestu i td. On je inače baš duhovit i voli da se zeza tako s učenicima.“

–  „Jao mi na japanskom uopšte ne učimo latinski kao vi sa italijanskog ili engleskog…daj da vidim jel ga imaš na instagramu da vidim baš kako ličite!“