U automobilu petoro poznanika idu na doček Nove Godine, napolju je minus petnaest, ledeno.
Vozi osoba koja najmanje poznaje put i jedina je trezna. No pijani saputnici aktivno učestvuju kod svake raskrsnice:
– Ovde skreni levo!
– Ne nego treba desno ovde!
– Ali izaći će na ono uključenje za autoput, gde je sve zavejano!
– Nije, ja sam tuda prošao juče!
– Jel smeš žmureći da voziš?
– Pih, pičko, što si propustio ove pešake jel treba da se vozimo sto godina!?
– Prođi ovde polukružno, nema pandura.
– Alo debilu gde ćeš!? Gde ćeš! Jel ne vidiš žmigavac!!!
U tekst iznad rasporediti reči: budalo, moronu, idiote, ne seri, jedi govna.
Tako da to bude svaka druga reč.
Ima 4 stejdža, odlično, negde će nam se svideti muzika.
Ali ne, genijalci su namestili 4 stejdža od čega je na 2 dance elektro prošaran psihodeličnim
mashup-ovima, koje nikako ne slušaju ljudi koji slušaju dance elektro, a na druga dva stejdža je psihoelektro.
Naravno da naruči nešto što nema veze sa konceptom DJa pa na kraju upadne neki hit od grupe Galija.
Pored neo-postmodernističkih artističko umetničkih hipstera
sa fakulteta Megatrend smer Menadžment u kulturi, tu je i ekipa sa Fakulteta za medije i komunikaciju sa smera Neshvaćena progresivno minimalistička umetnost.
U masi se nađe i poneki zalutali primerak vrste šaban, buzdovan, član neke klerofašističke organizacije koji nije izvalio da su oko njega sve lezbejke i sl.
Osim što igraju na način kao da mašu pištoljima po vazduhu, oni nisu sporni.
Sporni su ovi normalni, oženjeni tj. način na koji prilaze devojakama.
Svojim očima sam video i ovde dokumentujem sledeće alternativne pristupe upoznavanju.
Prilazi lik i uhvati devojku za dupe.
Ona ispizdi, on zna da devojke ne vole neuporne muškarce i šonje pa je posle nekog vremena uhvati opet za dupe.
Njegov drugar prilazi njenoj drugarici i pogodite šta, uhvati je za dupe.
Ona ga izudara rukama i nogama, on uspe da ostane na nogama i pijan verovatno i ne shvata šta se tačno dešava ali se intuitivno pomera u stranu jer mu se čini da ga je napala neka osoba a iz nejasnih razloga nema snage da bolje pogleda niti da se brani.
Tu je i moj drug jedan, visok, zgodan, vrlo obrazovan i sofisticiran.
Svidela mu se jedna devojka, on se svideo njoj, ona mu šalje signale, približava mu se dok igra, stalno nešto prolazi pored njega, namešta kosu, zadiže suknju, liže prste, trlja bradavicu i njemu se učini da bi možda mogao da prođe kod nje ako bi joj prišao.
Sad samo treba sačekati pravi trenutak.
On u sebi se misli: „Maše mi rukom da joj priđem, šta bi to moglo da znači..?“
Ok prilazi mi, prošla je pored mene i zakačila me slučajno… ok krenula je do toaleta, startovaću je kad se vrati!
Ok vratila se, čekaj sad da počne da igra.
Ne, bolje je da sačekam da zastane malo.
Ok, sad još samo da prođe ova pesma.
Sutradan nakon toga, pitam ga što nije prišao toj devojci koja mu se toliko svidela i zbog koje sam morao da ostanem s njim do 05h ujutru da slušam psihoelektro muziku, čas mu budem wingman, čas da se izgubim, da odbijam udavaranja gejeva i prelazim preko sumnji zašto mi neko koga prvi put vidim daje čašu vina (u koju je perhaps sipao drogu), i da li sam ja uskogrud ili nije normalno da mi neko traži da mu dam malo svog piva i tako.
Inače, najviše mi se svideo pristup nekog debelog koji je smatrao da je baš neodoljivo ako satima neprekidno zuri u neku devojku muževnim i oštrim pogledom tipa Klin Istvud.
No devojka u koju je zurio bila tvrd orah.
Dražen Zacero 